Anemija

Bolest savremenog društva

Anemija - Bolest savremenog društva

5 vrsta namirnica koje ometaju apsorpciju gvožđa

voceipovrceGvožđe je jedan od esencijalnih elemenata u organizmu, čija je najbitnija uloga u transportu kiseonika kroz krvotok. Gvožđe može postojati u dva oblika u hrani koju jedemo: hem gvožđe i ne-hem gvožđe. Hem gvožđe sadržano je u ribi i svim vrstama mesa, u manjioj ili većoj količini, dok je ne-hem gvožđe zastupljeno u namirnicama biljnog porekla (voće, povrće, žitarice). Anemija zbog nedostatka gvožđa nastaje kada postoji nedovoljna apsorpcija gvožđa na nivou creva, usled hroničnog gubitka krvi, ili kada su potrebe za gvožđem povećane (trudnoća).
Neke od namirnica koje svakodnevno koristimo u ishrani mogu da ometaju apsorpciju gvožđa, tako da i pored dovoljnog unosa, organizam ipak ne dobija dovoljno gvožđa.
1. Jaja
Čest izvor hranljivih materija koji ometa apsorpciju gvožđa su jaja. Jaja sadrže protein koji za sebe vezuje molekule gvožđa, na taj način onemogućavajući njegovu apsorpciju iz hrane. Jedno kuvano jaje može smanjiti efikasnost apsorpcije gvožđa čak za 28%.

2. Hrana bogata kalcijumom
Mleko može smanjiti apsorpciju gvožđa. Mleko sadrži kalcijum, esencijalni mineral, i jedini u prirodi koji može da spreči apsorpciju i hem i ne-hem gvožđa. Jedna šolja mleka sadrži prosečno 300mg kalcijuma. Kalcijum ima malo, ili nimalo uticaja, kada se unese manje od 50mg , ali pri dnevnom unosu 300 do 600mg može značajno ometati asporpciju gvožđa.
3. Hrana bogata oksalatima
Ukoliko pijete velike količine čaja uz obroke, postoji mogućnost da ne dobijate dovoljnu količinu gvožđa iz unete hrane. Čaj sadrži oksalate koji ometaju apsorpciju non-hem gvožđa. Oksalati se nalaze i u spanaću, kelju, repi, orasima, čokoladi, pšeničnim mekinjama, jagodama, i biljkama kao što je origano, bosiljak i peršun.
4. Namirnice bogate polifenolnim jedinjenjima
Kafa i kakao mogu smanjiti apsorpciju gvožđa iz creva. Ove namirnice sadrže polifenole, antioksidanse koji pomažu uklanjanje toksičnih materija iz organizma. Neki podaci govore da jedna šolja kakao napitka može da smanji apsorpciju gvožđa čak za 90%, a šolja kafe za 60%. Fenolnu kiselinu sadrže i jabuke, neki čajevi, začini, orasi, kupine, borovnice, brusnice, aronija. Ove namirnice imaju veoma korisne sastojke, tako da ih svakako treba unositi, ali odvojeno od obroka.
5.Hrana bogata fitatima
Orašasti plodovi mogu smanjiti asporpciju gvožđa iz hrane. Oni sadrže fitate, nađene u proteinima soje, i vlaknima biljnog porekla. Čak i male količine fitata imaju jak inhibitorni efekat na sposobnost organizma da apsorbuje gvožđe iz hrane. Prema nekim podacima, fitati smanjuju apsorpciju gvožđa 50 do 60%. Mogu se naći i u bademima, susamu, pasulju, sočivu, grašku.

PRIMED 5 je prirodan preparat na bazi meda i lekovitog bilja koji ima odličnu apsorpciju iz creva. Pomaže u tretmanu anemje uzrokovane nedostatkom gvožđa, kao i kod gastritisa uzrokovanog raznim faktorima. Dovoljno je koristiti jednu kašičicu svako jutro, na prazan stomak, pola sata pre doručka.

Zašto nam je hladno?

hladni_prstiDa li osećate hladnoću čak i kada je ljudima oko Vas toplo? Iako se u većini slučajeva radi o razlici u subjektivnom doživljaju toplo-hladno, nekada razlog može biti određeni zdravstveni poremećaj.

Može li anemija biti uzrok?
Kao posledica nedovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca ili njihove nepravilne funkcije u prenošenju kiseonika kroz krvotok, može postojati izražen subjektivni osećaj hladnoće.
Drugi simpomi koji mogu postojati jesu umor, bleda prebojenost kože i vidljivih sluzokoža, kao i nepravilan rad srca.

Može li smanjena funkcija štitaste žlezde biti uzrok?
Hormoni koje stvara štitasta žlezda učestvuju u regulaciji metabolizma, tačnije, pod uticajem hormona štitaste žlezde metabolizam se „ubrzava“ i stvara se više toplote. Ako štitasta žlezda ne funkcioniše pravilno, odnosno, stvara nedovoljno hormona, metabolizam će biti usporen, i eto razloga za subjektivno nepodnošenje hladnoće.

Može li problem sa krvotokom biti uzrok?
Ukoliko su Vam šake i stopala uvek hladni, možda imate problem sa krvnim sudovima, koji smanjuje dotok krvi u periferne delove tela. To mogu biti različiti poremećaji, kao što je poremećaj koagulacije krvi, uznapredovala arterioskleroza, Rejnoov fenomen ili bolest.Osim osećaja hladnoće, kod poremećaja cirkulacije može postojati i bleda ili cijanotična (modra) prebojenost delova ekstremiteta, osećaj trnjenja, grčevi ili ukočenost ekstremiteta.

Može li uzrok biti dijabetes?
Jedna od komplikacija dijabetesa jeste oštećenje sitnih krvnih sudova. Kada te promene zahvate krvne sudove bubrega, vremenom se razvija dijabetesna nefropatija, koja vodi u bubrežnu insuficijenciju. Jedan od pratećih simptoma ovog stanja jeste i stalni subjektivni osećaj hladnoće. Drugi simptomi koji prate dijabetesnu nefropatiju su mučnina, povraćanje, svrab kože, gubitak apetita, osećaj nedostatka vazduha, konfuzija, otečenost lica, stopala i šaka.

Može li anoreksija uzrokovati osećaj hladnoće?
Osobe koje pate od anoreksije mogu svoj organizam dovesti u ozbilju opasnost. Izbegavajući unos hrane, da ne bi dobili na težini, oni uskraćuju sebi neophodne nutrijente važne za zdravlje. Ove osobe imaju izuzetno nizak procenat masnoće u telu, koja je fiziološki toplotni izolator, tako da će jedan od simptoma koji postoje kod anoreksičnih osoba biti i stalno prisutaj osećaj hladnoće.

Pošto pomenuti stalni subjektivni osećaj hladnoće može biti simptom prisustva zrdavstvenog problema, svakako ga ne treba ignorisati. Ukoliko kod Vas postoji hronično prisutan osećaj hladnoće, čak i nakon dužeg boravka u toploj prostoriji, možda je vreme da o tome obavestite Vašeg lekara.

Čak i blaga anemija može povećati rizik od komplikacija nakon operacije

anemija i rizikAnemija može povećati rizik od smrti ili komplikacija u mesecu nakon operacije – čak i ako imate samo blagi oblik anemije. Ljudi sa anemijom imaju niže vrednosti gvožđa od normalnih vrednosti. Gvožđe nam je potrebno zbog stvaranja hemoglobina, koji nosi kiseonik kroz naš organizam.

Znamo da ljudi sa anemijom imaju povećan rizik od komplikacija posle operacije srca, smrti u toku operacije ili nakon nje. Takođe, osobe sa anemijom češće imaju potrebu za transfuzijom krvi nakon operacije što može povećati rizik od komplikacija. Nismo znali pod kolikim su rizikom osobe obolele od anemije čiji tretman lečenja podrazumeva druge vrste operacija i da li nešto može da se učini da se taj rizik smanji.

Istraživači su proučavali američku bolničku bazu podataka sa preko 200000 pacijenata koji nisu imali hitne operacije. Pacijente iz baze su podelili u tri grupe: one bez anemije, pacijente sa blagom anemijom i pacijente sa teškom anemijom. Zatim su beležili koliko često su pacijenti iz svake kategorije umrli ili imali komplikacije koje su uticale na rad njihovog srca, pluća, mozga, bubrega, kao i infekcije kože ili krvi, i pojavu tromba, u prvih 30 dana nakon operacije.

Studija je pokazala da 1 od 100 ljudi bez anemije umre u roku od 30 dana posle operacije, mnogo manje nego 4 od 100 pacijenata koji imaju anemiju. Samo 5 od 100 ljudi bez anemije je imalo komplikacije u prvih 30 dana nakon operacije, dok je gotovo 16 od 100 pacijenata sa anemijom imalo komplikacije. Takođe pacijenti sa anemijom imaju 42 odsto veće šanse da umru u prvih 30 dana nakon operacije. Istraživanje je pokazalo da nema mnogo razlike u riziku između ljudi sa blagim i teškim oblikom anemije.

Pacijenti sa anemijom imaju povećan rizik od svih tipova komplikacija u odnosu na pacijente koji ne boluju od anemije. Pacijenti sa anemijom imaju 35 odsto veće šanse da dobiju komplikacije nakon operacije.

Zaključak:

Ova studija pokazuje da čak i blagi oblik anemije može povećati rizik operacije i komplikacija nakon hirurških intervencija. Ukoliko patite od anemije, a treba da idete na neku rutinsku operaciju, posavetujte se pre toga sa svojim lekarom koji je upućen u vaše zdravstveno stanje. Možda ćete morati na terapiju lečenja anemije pre operacije.

primed5Prirodni preparat Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa.

Hrana bogata folnom kiselinom

folna kiselinaPostoji niz razloga zašto je važno unositi dovoljnu  količinu folne kiseline u organizam. Možda najvažniji  razlog je taj što je folna kiselina neophodna za ćelijski rast  i regeneraciju. Nedavne studije su pokazale da manjak  folne kiseline može dovesti do duševnih poremećaja kao  što je depresija.

Folna kiselina omogućava telu da obavlja mnoge bitne funkcije kao što su sinteza nukleotida u ćelijama, sinteza DNK i reparacija grešaka, stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prevencija anemije.

Postoje mnoge namirnice koje su prirodni izvor folne kiseline.

  1. Tamno zeleno povće:
  • Spanać – 1 šolja = 263 mg folne kiseline (65% dnevnih potreba)
  • Kelj – 1 šolja = 177 mg folne kiseline (44% dnevnih potreba)
  • Soja – 1 šolja = 170 mg folne kiseline (42% dnevnih potreba)
  • Zelena salata – 1 šolja = 76 mg folne kiseline (19% dnevnih potreba)

Samo jedan veliki tanjir ovog ukusnog povrća može zadovoljiti gotovo sve Vaše dnevne potrebe za folnom kiselinom.

  1. Špargla

Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor folne kiseline, vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena.

Konzumiranje samo jedne šolje kuvane špargle će Vam dati 262 mg folne kiseline, da ne pominjemo ostale važne hranljive materije.

  1. Brokoli

Brokoli nije samo jedna od najboljih namirnica za detoksikaciju već je i odličan izvor folne kiseline. Sa jednom šoljom dnevno unećete oko 24% dnevnih potreba folne kiseline.

  1. Citrusno voće
  • Papaja – jedna papaja = 115 mg folne kiseline (29% dnevnih potreba)
  • Pomaranđže – jedna pomarandža = 40 mg folne kiseline (10% dnevnih potreba)
  • Grejpfrut – jedan grejpfrut = 30 mg folne kiseline (8% dnevnih potreba)
  • Jagode – 1 šolja = 25 mg folne kiseline (6.5% dnevnih potreba)
  • Maline – 1 šolja = 14 mg folne kiseline (4% dnevnih potreba)
  1. Pasulj, grašak i sočivo

Pasulj i grašak su posebno bogati folnom kiselinom, najviše šareni pinto pasulj i lima pasulj. Mala činija bilo koje vrste sočiva će Vam dati dovoljnu dnevnu količinu folne kiseline.

  1. Avokado

Jedna šoljica avokada sadrži oko 90mg folne kiseline. Avokado je takođe odličan izvor vitamina K, masnih kiselina i dijetetskih vlakana.

  1. Prokelj

Jedna šolja kuvanog prokelja će Vam dati oko 25% Vaše dnevne preporučene količine. Prokelj je bogat vitaminima C i K, manganom i kalijumom.

  1. Semenje i orasi

Seme suncokreta, sema lana  i kikiriki su posebno bogati folnom kiselinom, jedna šolja sadrži oko 300 mg folne kiseline.

Seme suncokreta – ¼ šolje = 82 mg folne kiseline (21% dnevnih potreba)

Kikiriki – ¼ šolje = 88 mg folne kiseline (22% dnevnih potreba)

Bademi – 1 šolja = 46 mg folne kiseline (12% dnevnih potreba)

  1. Karfiol

Konzumiranje samo jedne šolje karfiola će Vam dati oko 55 mg folne kiseline, što čini 14% od preporučenog dnevnog unosa.

 

Esencijalna trombocitemija (povećan broj krvnih pločica)

anemijaEsencijalna trombocitemija je redak, hronični poremećaj nepoznatog uzroka koji se karakteriše povećanim stvaranjem trombocita (krvnih pločica). Trombociti su specijalizovane krvne ćelije čijim slepljivanjem na mestu povrede krvnog suda dolazi do zaustavljanja krvarenja. Iako je glavna karakteristika esencijalne trombocitemije povećano stvaranje trombocita, može postojati i povećan broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i leukocita (belih krvnih zrnaca).

Osobe sa esencijalnom trombocitemijom imaju rizik od spontanog stvaranja krvnog ugruška (tromba) unutar krvnog suda, nezavisno od postojanja oštećenja, sa posledičnom embolijom (začepljenjem krvnog suda) vitalnih organa. Drugi simptomi povezani sa esencijanom trombocitemijom uključuju glavobolju, vrtoglavicu, krvarenja iz desni ili iz gastrointestinalnog trakta, uvećanu slezinu (splenomegalija) i stanje poznato kao eritromelalgija. Eritromelalgija se karakteriše crvenilom ekstremiteta, najčešće donjih, sa pratećim osećajem žarenja i bola.

Oko dve trećine pacijenata u trenutku dijagnoze bolesti nema nikakve simpome. Zapravo, većina poremećaja se dijagnostikuje u toku rutinskih laboratorijskih analiza krvi.

Kod većine obolelih se u nekom periodu razvoja poremećaja jave simptomi tromboze malih ili većih krvnih sudova, ili manja krvarenja. Krvarenje iz većih krvnih sudova je veoma neuobičajeno.

Esencijalna trombocitemija pripada grupi bolesti poznatih pod nazivom mijeloproliferativne bolesti. Druge tri bolesti koje se ubrajaju u ovu grupu su hronična mijelogena leukemija, policitemija vera i idiopatska mijelofibroza. Obzirom da postoji nekontrolisano stvaranje ćelija jedne od krvnih loza, može se reći da predstavlja jedan od oblika „raka“ krvi.

Gvožđe – kako ga podići?

14-15Manjak gvožđa nije jedini uzrok anemije, ali jeste jedan od najčešćih. Nivo gvožđa se utvrđuje jednostavnom analizom krvi. Ako imate manjak, dobra ishrana i odgovarajući suplementi pomoći će da ga nadoknadite.
Procenjuje se da oko 9% žena i 2% muškaraca imaju anemiju usled manjka gvožđa. Ukoliko ne postoje neki drugi problemi, lekari u tim slučajevima uglavnom savetuju tablete ili ampule gvožđa. Ishrana namirnicama bogatim gvožđem takođe može da pomogne. Međutim, problem sa manjkom gvožđa može da potiče od tzv. “sindroma propustljivih creva”, kada osoba ne može da apsorbuje dovoljno gvožđa, iako ga unosi dovoljno sa hranom. U tim slučajevima suplementi gvožđa mogu da budu još potrebniji.
Gvožđe u namirnicama ima dva oblika: hem i ne-hem. Hem gvožđe se formira kada se gvožđe kombinuje sa protoporfirinom IX. Otprilike 10-15% gvožđa u zapadnoj populaciji se unosi u ovom obliku. To je gvožđe koje sadrže namirnice životinjskog porekla. Ono se lakše apsorbuje i prehrambeni faktori ne ometaju njegovu apsorpciju. Namirnice životinjskog porekla mogu da sadrže i hem i ne-hem gvožđe, dok biljke sadrže samo ne-hem gvožđe.

Ako koristite gvožđe samo iz namirnica biljnog porekla, morate da znate da njegovu apsorpciju ometaju istovremeno konzumiranje kafe i namirnica bogatih kalcijumom (npr. mlečni proizvodi).
Dakle, prehrambeno gledano, za vegane su dobri izvori gvožđa zeleno lisnato povrće i krstašice (kelj, keleraba, karfiol, brokoli, kupus), žitarice (ovas, kinoa) i mahunarke (boranije, sočivo), a za lakto-ovo-vegetarijance to mogu biti i jaja.
Ukoliko neko ima manjak gvožđa uprkos ishrani namirnicama bogatim gvožđem, moguće je posumnjati na sindrom propustljivih creva ili neku autoimunu bolest. U tim slučajevima je neophodno uzimati suplemente bioiskoristivog gvožđa barem dok se nivo ne normalizuje.
Postoje uglavnom tri vrste suplemenata gvožđa: fero-sulfat, fero-fumarat i fero-glukonat. Sva tri su dobri. Određeni pomoćni faktori, kao što su tablete hlorovodonične kiseline i vitamin C mogu pomoći da se gvožđe usvaja znatno lakše.

Vitamin C

Vitamin C štiti gvožđe od oksidacije u organizmu, što je neophodno da bi se ono dobro apsorbovalo i da bi se sintetisao hemoglobin. Ako u telu nema dovoljno antioksidanata, većina gvožđa unetog suplementima će oksidisati i stvoriti toksične nusproizvode koji štete organizmu.

Hlorovodonična kiselina
Kod mnogih pojedinaca sa manjkom gvožđa se utvrdi da imaju malu količinu hlorovodonične kiseline u želucu, ili da želudac slabo proizvodi HCL. To je povezano sa sindromom propustljivih creva i može da bude jedan od glavnih faktora manjka gvožđa. Tu pomažu tablete hlorovodonične kiseline, koje se mogu nabaviti u apotekama. Ajurvedski preparat čitrakadi bati je takođe koristan da se poboljša lučenje želudačnih sokova, a time i usvajanje gvožđa.

VAŽNA NAPOMENA:
Ako se hranite namirnicama bogatim gvožđem ili uzimate suplemente kako biste nadoknadili manjak gvožđa, važno je da u dogovoru sa lekarom proveravate periodično nivoe gvožđa da ne bi nastao višak, jer višak gvožđa u organizmu može da bude još opasniji nego njegov manjak.

Potpuno prirodan preparat, Primed 5 feromed efikasno, sa sigurnošću i bez neželjenih efekata podiže nivo gvožđa na normalan nivo.

Eritroblastopenija (Erythroblastopenia)

aplasticna-anemijaEritroblastopenija (Erythroblastopenia) je teška malokrvnost nastala zbog smanjenog stvaranja eritrocita u kostnoj srži.

Nastaje zbog bolesti matične ćelije kostne srži. U kostnoj srži nema eritroblasta iz kojih nastaju eritrociti ili je njihov broj smanjen. To stanje se zove aplazija kostne srži.

Uzrok i podela bolesti

Eritroblastopenija može da bude akutna, hronična i urođena. Akutno oštećenje kostne srži (akutna aplazija) je prolazno stanje. Može da se javi kod obolelih od hronične hemolizne anemije, virusnih infekcija (zapaljenje pluća, zauške, mononukleoza, hepatitis) ili da bude posledica korišćenja pojedinih lekova (hloramfenikol, baktrim, soli zlata, cefalotin, penicilamin).

Eritroblastopenija može da bude i hronična kada oštećenje kostne srži nastaje zbog poremećaja imuniteta. To se javlja kada postoje antitela protiv eritroblasta i eritroidnih progenitora ili eritropoetina (poremećaj humoralnog imuniteta) ili kao posledica delovanja T-limfocita ili NK-limfocita (poremećaj ćelijskog imuniteta).

Ovaj oblik anemije može da se javi udruženo sa autoimunim bolestima (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus) i tumorima kao što su limfom, mijelom, timom i razni karcinomi.

Urođena eritroblastopenija je retka. Javlja se u okviru sindroma (Diamond-Blackfan) kod koga uz poremećaj kostne srži postoje fizičke nenormalnosti.

Simptomi

Bolesnici osećaju umor, nedostatak vazduha i bledi su. Ako je bolest posledica delovanja virusa najčešće se žale da se umor javio posle preležane infekcije disajnih puteva.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom kostne srži gde se uočava hipoplazija eritrocitne loze (granulocitna i trombocitna su normalne). Kod bolesnika sa hroničnom anemijom koji su dobili akutnu eritroblastopeniju nalazi se jako smanjenje retikulocita. Ova bolest može da liči na aplastičnu anemiju i mijelodisplazni sindrom.

Terapija

Kod akutne bolesti prekida se korišćenje leka koji je oštetio kostnu srž, daje se folna kiselina i primenjuje transfuzija erittrocita. U hroničnoj bolesti koriste se imunosupresivni lekovi (kortikosteroidi, ciklosporin, ciklofosfamid, ALG).

Perniciozna anemija- faktori rizika

anemijaPerniciozna anemija predstavlja anemiju koja nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg faktora koji se luči iz želuca i koji služi za apsorpciju vitamina B12. Ova anemija može da se javi kao stečena bolest zbog atrofije želudačne sluzokože, kao autozomno recesivna bolest kada ne postoji dovoljno lučenje unutrašnjeg faktora ili kao autoimuni poremećaj.
Starosna dob: Za pernicioznu anemiju se smatra da je to bolest starih. Istina je da u velikom broju slučajeva starije osobe pate od perniciozne anemije, ona se ipak dijagnostikuje u svim uzrastima. Uzrast ispitanika u toku dijagnoze varira od manje od 10 godina do više od 80 godina. Najčešća starost pacijenta pri postavljanju dijagnoze perniciozne anemije je 41- 50 godina. Smatra se da većina starije populacja razvija ovu bolest zbog povezanosti atrofije želudačne sluzokože sa starenjem. Mlađi pacijenti imaju najčešće autoimunu pernicioznu anemiju koja je izazvana postojanjem antitela, koja napadaju i uništavaju unutrašnji faktor koji je proizveden u želucu.
Pol: Istraživanja su pokazala da se perniciozna anemija češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Uzrok ovome nije potpuno jasan, i možda leži u tome da se žene češće obraćaju lekaru i žele da detaljno razmotre svoje zdravstvene probleme.
Način ishrane: Vegani koji se strogo pridržavaju svog načina ishrane i nikada ne jedu životinjske proizvode, ( meso, riba, mleko) su u većem riziku od razvoja perniciozne anemije zbog nedostatka vitamina B12. Međutim, mnogi vegani i vegeterijanci su svesni te opasnosti, pa zato uzimaju suplemente i dodatke ishrani da bi nadoknadili nedostatak ovog važnog vitamina u ishrani.
Genetika: Postoji česta pojava perniciozne anemije u okviru jedne porodice. Jako je važno da svom lekaru naglasite postojanje svih bližih ili daljih rođaka koji imaju dijagnozu ove vrste anemije. To posebno važi ako vaše analize ne pokazuju nedostatak vitamina B12, ali pri tome imate mnoge simptome perniciozne anemije, što govori u prilog naslednom obliku bolesti.
Ostali faktori: Zbog aktuelnih poteškoća sa dijagnozom perniciozne anemije, čest je slučaj da će kod pacijenta biti dijagnostikovane neke druge zdravstvene tegobe pre nego što se konačno postavi dijagnoza perniciozne anemije. Uobičajene među- dijagnoze su depresija, anksioznost, sindrom iritabilnog kolona, sindrom hroničnog umora…
Ako već patite od simptoma perniciozne anemije, onda je jako verovatno da ćete nažalost patiti ne samo od drugih autoimunih bolesti već i od drugih stanja koja nisu povezane sa imunitetom ( npr. tinitus). Sledi spisak stanja koja se , prema anketi, često javljaju udruženo sa pernicioznom anemijom.
Tinitus ili zujanje u ušima.
Psorijaza i ekcem.
Nedostatak folne kiseline,
Hipotireoidizam i hipertireoidizam.
Vitiligo.
Reumatoidni artritis.
Dijabetes melitus.
Celijakija.
Multipla skleroza.
Trudnoća: važno je biti svestan da, ako se lečite od perniciozne anemije, onda lečenje ne treba nikada obustavljati, čak ni tokom trudnoće.

Pospartalna anemija

AnemijaU trudnoći se potrebe žene za gvožđem udvostručuju. Nešto od tih dodatnih količina je potrebno za snabdevanje fetusa koji raste kiseonikom, nešto je potrebno za održavanje metabolizma trudnice, a deo je potreban kao priprema organizma za gubitak krvi do koga će doći tokom porođaja. Žene gube različite količine krvi tokom i nakon porođaja. Oko 5% žena u toku porođaja izgubi više od 1000 ml krvi, što je potencijalno oko 20% krvi u njenom telu. Gubitak od oko 1000 ml krvi nosi sa sobom gubitak od oko 500 mg gvožđa.
Većina žena ima u svom organizmu dovoljno rezervi gvožđa potrebnog tokom trudnoće, jer je tada dosta teško obezbediti dovoljne količine gvožđa samo putem ishrane. Dobra je vest da i u slučaju anemije majke fetus ima sposobnost da sebi obezbedi dovoljne količine gvožđa koje mu je neophodno za razvoj. Loša strana svega toga je da sve to iscrpljuje organizam majke koje će se verovatno nakon porođaja suočiti sa postpartalnom anemijom.
Svaka majka i žena znaju je da su porođaj i briga o novorođenčetu jako zahtevan posao. Sam porođaj veoma iscrpljuje ženu, ali ako je pri  tome prisutna i anemija, to će majci dodatno otežati novonastale obaveze. Takođe je dokazano da su nedostatak gvožđa i anemija nakon porođaja povezani sa češćom pojavom depresije i anksioznosti nakon porođaja. Ovo sve može stvoriti značajne poteškoće majci u brizi o rođenom detetu i uticati na emotivnu vezu majke i deteta. Ono što je važno da svaka žena zna i da sebi pomogne je da velika iscrpljenost nije normalna i da se pravilnim tretmanom može osećati mnogo bolje.
Postoje određeni uslovi koji mogu da povećaju rizik od pospartalne anemije, kao što su:
Nizak nivo gvožđa žene pre trudnoće. Ako započnete trudnoću sa premalo gvožđa u svom organizmu, teže ćete se nositi sa posledicama gubitka krvi tokom porođaja. Takođe, ovo može otežati obnavljanje depoa gvožđa nakon porođaja.
Prekomerna težina pre trudnoće. Prekomerna težina žene može da poveća gubljenje krvi i gvožđa tokom trudnoće i porođaja.
Blizanačke i višestruke trudnoće. Trudnoća sa dva ili više fetusa će natavno zahtevati veću količinu gvožđa.
Porodilja koja ne doji bebu. U slučaju da majka ne doji svoje novorođenče u periodu prvih 6 meseci njegovog života, verovatno će ponovo dobiti svoj mesečni ciklus tokom tog vremena. Ovo dodatno dovodi do gubitka gvožđa u organizmu, što povećava rizik od javljanja anemije.
Veći broj porođaja u kratkom vremenskom periodu. Nakon porođaja većina žena zbog gubitka krvi pati od anemije. Ako u periodu od godinu dana kada je nivo gvožđa u organizmu još uvek nizak dođe ponovo do trudnoće, postoji velika verovatnoća od pojave anemije u trudnoći.
Veoma je važno da u slučaju postojanja bilo kakvih simptoma anemije tokom trudnoće ili nakon porođaja, obavezno konsultujete svog lekara. On vam može odrediti terapiju suplementima gvožđa, u obliku tableta ili u vidu intravenskog davanja. Koristi od intravenskog davanja gvožđa je da se na taj način mnogo brže popunjavaju depoi i nivo gvožđa vraća na normalu.

primed5

Prirodni preparat Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa.

 

Anemija kod hemoterapije

anemija tokom hemoterapije

Anemija kao posledica hemoterapije nije nešto o čemu toliko često slušamo koliko, recimo, o gubitku kose, ali i ona je veoma česta i netretirana nuspojava hemoterapije.

Šta uzrokuje anemiju tokom tretmana hemoterapije?

Postoji nekoliko uzroka anemije tokom lečenja raka. Neki od njih su:

  • Lekovi  koji se koriste u  hemoterapiji

Hemoterapija napada ćelije koje se brzo dele, uključujući i ćelije koje su preteče crvenih krvnih zrnaca. Hemoterapija takođe može izazvati ranice u ustima , promene ukusa ili mučninu koja može smanjiti unos hranljivih materija potrebnih za izgradnju crvenih krvnih zrnaca.

  • Krvarenja

Gubitak krvi tokom operacije ili iskašljavanje krvi ( hemoptisis ) može izazvati anemiju.

  • Maligno oboljenje

Anemija se može javiti kod mnogih hroničnih bolesti, bilo zbog same bolesti ili zbog nutritivnih nedostataka koji proističu iz bolesti ili lečenja.

  • Bubrežna insuficijencija

Ovaj uzrok je češći kod starijih pacijenata i mogući rezultat dehidracije ili samog malignog oboljenja.

Dijagnoza

Vaš lekar će zahtevati kompletnu krvnu sliku pre i posle hemoterapije. To je ono što će mu pomoći da postavi dijagnozu anemije, ako je imate.

Simptomi

Simptomi anemije su:

  • Umor
  • Nedostatak energije
  • Vrtoglavica
  • Nedostatak daha
  • Glavobolje
  • Bledilo
  • Ubrzan rad srca ili preskakanje srca
  • Bol u grudima

Lečenje

U najvećem broju slučajeva, blaga anemija može da se reši jednostavnim menjanjem životnog stila i na taj način možete omogućiti i olakšati organizmu stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nedovoljno odmora, pića sa kofeinom ili alkohol u većim količinama, pogoršavaju simptome. U drugom slučaju, posebno ako je nivo Vaših crvenih krvnih ćelija nizak, ili imate simptome , vaš lekar može preporučiti terapiju .

Opcije za lečenje uključuju:

  • Transfuzije

Najbrži način da se poveća broj crvenih krvnih zrnaca je sa transfuzijom krvi. Neželjeni efekti mogu da uključuju groznicu i drhtavicu i mali rizik od reakcije na transfuziju krvi ili od infektivne bolesti, kao što je hepatitis .

  • Gvožđe (suplementi)

Oralni i intravenski dodaci gvožđa mogu se preporučiti. Najlakše je uzimati gvožđe oralno, ali to može da izazove stomačne bolove. Uobičajeni neželjeni efekti intravenske terapije gvožđem su crvenilo, metalni ukus, glavobolje ili bolovi u mišićima nekoliko dana posle tretmana. Povremeno , injekcije gvožđa mogu da izazovu alergijske reakcije koje mogu biti ozbiljne.

  • Lekovi za stimulisanje stvaranja crvenih krvnih zrnaca

Koriste se ponekad ( često zajedno sa intravenskom gvožđa ) da stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u vašem telu . Trenutno postoji dosta kontroverzi oko ovog tretmana, a vaš onkolog će Vam predočiti prednosti i moguće rizike ako ih preporučuje.

Suočavanje sa anemijom tokom hemoterapije

  • Obezbedite sebi  odgovarajuću količinu sna i odmora kada je to potrebno
  • Ustajte polako, pogotovo kada ste sedeli ili ležali duže vreme
  • Pijte dovoljno vode
  • Izbegavajte kofein, duvan, alkohol

Primed 13 Kordiceps predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita).