Anemija

Bolest savremenog društva

Anemija - Bolest savremenog društva

Gvožđe – kako ga podići?

14-15Manjak gvožđa nije jedini uzrok anemije, ali jeste jedan od najčešćih. Nivo gvožđa se utvrđuje jednostavnom analizom krvi. Ako imate manjak, dobra ishrana i odgovarajući suplementi pomoći će da ga nadoknadite.
Procenjuje se da oko 9% žena i 2% muškaraca imaju anemiju usled manjka gvožđa. Ukoliko ne postoje neki drugi problemi, lekari u tim slučajevima uglavnom savetuju tablete ili ampule gvožđa. Ishrana namirnicama bogatim gvožđem takođe može da pomogne. Međutim, problem sa manjkom gvožđa može da potiče od tzv. “sindroma propustljivih creva”, kada osoba ne može da apsorbuje dovoljno gvožđa, iako ga unosi dovoljno sa hranom. U tim slučajevima suplementi gvožđa mogu da budu još potrebniji.
Gvožđe u namirnicama ima dva oblika: hem i ne-hem. Hem gvožđe se formira kada se gvožđe kombinuje sa protoporfirinom IX. Otprilike 10-15% gvožđa u zapadnoj populaciji se unosi u ovom obliku. To je gvožđe koje sadrže namirnice životinjskog porekla. Ono se lakše apsorbuje i prehrambeni faktori ne ometaju njegovu apsorpciju. Namirnice životinjskog porekla mogu da sadrže i hem i ne-hem gvožđe, dok biljke sadrže samo ne-hem gvožđe.

Ako koristite gvožđe samo iz namirnica biljnog porekla, morate da znate da njegovu apsorpciju ometaju istovremeno konzumiranje kafe i namirnica bogatih kalcijumom (npr. mlečni proizvodi).
Dakle, prehrambeno gledano, za vegane su dobri izvori gvožđa zeleno lisnato povrće i krstašice (kelj, keleraba, karfiol, brokoli, kupus), žitarice (ovas, kinoa) i mahunarke (boranije, sočivo), a za lakto-ovo-vegetarijance to mogu biti i jaja.
Ukoliko neko ima manjak gvožđa uprkos ishrani namirnicama bogatim gvožđem, moguće je posumnjati na sindrom propustljivih creva ili neku autoimunu bolest. U tim slučajevima je neophodno uzimati suplemente bioiskoristivog gvožđa barem dok se nivo ne normalizuje.
Postoje uglavnom tri vrste suplemenata gvožđa: fero-sulfat, fero-fumarat i fero-glukonat. Sva tri su dobri. Određeni pomoćni faktori, kao što su tablete hlorovodonične kiseline i vitamin C mogu pomoći da se gvožđe usvaja znatno lakše.

Vitamin C

Vitamin C štiti gvožđe od oksidacije u organizmu, što je neophodno da bi se ono dobro apsorbovalo i da bi se sintetisao hemoglobin. Ako u telu nema dovoljno antioksidanata, većina gvožđa unetog suplementima će oksidisati i stvoriti toksične nusproizvode koji štete organizmu.

Hlorovodonična kiselina
Kod mnogih pojedinaca sa manjkom gvožđa se utvrdi da imaju malu količinu hlorovodonične kiseline u želucu, ili da želudac slabo proizvodi HCL. To je povezano sa sindromom propustljivih creva i može da bude jedan od glavnih faktora manjka gvožđa. Tu pomažu tablete hlorovodonične kiseline, koje se mogu nabaviti u apotekama. Ajurvedski preparat čitrakadi bati je takođe koristan da se poboljša lučenje želudačnih sokova, a time i usvajanje gvožđa.

VAŽNA NAPOMENA:
Ako se hranite namirnicama bogatim gvožđem ili uzimate suplemente kako biste nadoknadili manjak gvožđa, važno je da u dogovoru sa lekarom proveravate periodično nivoe gvožđa da ne bi nastao višak, jer višak gvožđa u organizmu može da bude još opasniji nego njegov manjak.

Potpuno prirodan preparat, Primed 5 feromed efikasno, sa sigurnošću i bez neželjenih efekata podiže nivo gvožđa na normalan nivo.

Eritroblastopenija (Erythroblastopenia)

aplasticna-anemijaEritroblastopenija (Erythroblastopenia) je teška malokrvnost nastala zbog smanjenog stvaranja eritrocita u kostnoj srži.

Nastaje zbog bolesti matične ćelije kostne srži. U kostnoj srži nema eritroblasta iz kojih nastaju eritrociti ili je njihov broj smanjen. To stanje se zove aplazija kostne srži.

Uzrok i podela bolesti

Eritroblastopenija može da bude akutna, hronična i urođena. Akutno oštećenje kostne srži (akutna aplazija) je prolazno stanje. Može da se javi kod obolelih od hronične hemolizne anemije, virusnih infekcija (zapaljenje pluća, zauške, mononukleoza, hepatitis) ili da bude posledica korišćenja pojedinih lekova (hloramfenikol, baktrim, soli zlata, cefalotin, penicilamin).

Eritroblastopenija može da bude i hronična kada oštećenje kostne srži nastaje zbog poremećaja imuniteta. To se javlja kada postoje antitela protiv eritroblasta i eritroidnih progenitora ili eritropoetina (poremećaj humoralnog imuniteta) ili kao posledica delovanja T-limfocita ili NK-limfocita (poremećaj ćelijskog imuniteta).

Ovaj oblik anemije može da se javi udruženo sa autoimunim bolestima (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus) i tumorima kao što su limfom, mijelom, timom i razni karcinomi.

Urođena eritroblastopenija je retka. Javlja se u okviru sindroma (Diamond-Blackfan) kod koga uz poremećaj kostne srži postoje fizičke nenormalnosti.

Simptomi

Bolesnici osećaju umor, nedostatak vazduha i bledi su. Ako je bolest posledica delovanja virusa najčešće se žale da se umor javio posle preležane infekcije disajnih puteva.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom kostne srži gde se uočava hipoplazija eritrocitne loze (granulocitna i trombocitna su normalne). Kod bolesnika sa hroničnom anemijom koji su dobili akutnu eritroblastopeniju nalazi se jako smanjenje retikulocita. Ova bolest može da liči na aplastičnu anemiju i mijelodisplazni sindrom.

Terapija

Kod akutne bolesti prekida se korišćenje leka koji je oštetio kostnu srž, daje se folna kiselina i primenjuje transfuzija erittrocita. U hroničnoj bolesti koriste se imunosupresivni lekovi (kortikosteroidi, ciklosporin, ciklofosfamid, ALG).

Perniciozna anemija- faktori rizika

anemijaPerniciozna anemija predstavlja anemiju koja nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg faktora koji se luči iz želuca i koji služi za apsorpciju vitamina B12. Ova anemija može da se javi kao stečena bolest zbog atrofije želudačne sluzokože, kao autozomno recesivna bolest kada ne postoji dovoljno lučenje unutrašnjeg faktora ili kao autoimuni poremećaj.
Starosna dob: Za pernicioznu anemiju se smatra da je to bolest starih. Istina je da u velikom broju slučajeva starije osobe pate od perniciozne anemije, ona se ipak dijagnostikuje u svim uzrastima. Uzrast ispitanika u toku dijagnoze varira od manje od 10 godina do više od 80 godina. Najčešća starost pacijenta pri postavljanju dijagnoze perniciozne anemije je 41- 50 godina. Smatra se da većina starije populacja razvija ovu bolest zbog povezanosti atrofije želudačne sluzokože sa starenjem. Mlađi pacijenti imaju najčešće autoimunu pernicioznu anemiju koja je izazvana postojanjem antitela, koja napadaju i uništavaju unutrašnji faktor koji je proizveden u želucu.
Pol: Istraživanja su pokazala da se perniciozna anemija češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Uzrok ovome nije potpuno jasan, i možda leži u tome da se žene češće obraćaju lekaru i žele da detaljno razmotre svoje zdravstvene probleme.
Način ishrane: Vegani koji se strogo pridržavaju svog načina ishrane i nikada ne jedu životinjske proizvode, ( meso, riba, mleko) su u većem riziku od razvoja perniciozne anemije zbog nedostatka vitamina B12. Međutim, mnogi vegani i vegeterijanci su svesni te opasnosti, pa zato uzimaju suplemente i dodatke ishrani da bi nadoknadili nedostatak ovog važnog vitamina u ishrani.
Genetika: Postoji česta pojava perniciozne anemije u okviru jedne porodice. Jako je važno da svom lekaru naglasite postojanje svih bližih ili daljih rođaka koji imaju dijagnozu ove vrste anemije. To posebno važi ako vaše analize ne pokazuju nedostatak vitamina B12, ali pri tome imate mnoge simptome perniciozne anemije, što govori u prilog naslednom obliku bolesti.
Ostali faktori: Zbog aktuelnih poteškoća sa dijagnozom perniciozne anemije, čest je slučaj da će kod pacijenta biti dijagnostikovane neke druge zdravstvene tegobe pre nego što se konačno postavi dijagnoza perniciozne anemije. Uobičajene među- dijagnoze su depresija, anksioznost, sindrom iritabilnog kolona, sindrom hroničnog umora…
Ako već patite od simptoma perniciozne anemije, onda je jako verovatno da ćete nažalost patiti ne samo od drugih autoimunih bolesti već i od drugih stanja koja nisu povezane sa imunitetom ( npr. tinitus). Sledi spisak stanja koja se , prema anketi, često javljaju udruženo sa pernicioznom anemijom.
Tinitus ili zujanje u ušima.
Psorijaza i ekcem.
Nedostatak folne kiseline,
Hipotireoidizam i hipertireoidizam.
Vitiligo.
Reumatoidni artritis.
Dijabetes melitus.
Celijakija.
Multipla skleroza.
Trudnoća: važno je biti svestan da, ako se lečite od perniciozne anemije, onda lečenje ne treba nikada obustavljati, čak ni tokom trudnoće.

Pospartalna anemija

AnemijaU trudnoći se potrebe žene za gvožđem udvostručuju. Nešto od tih dodatnih količina je potrebno za snabdevanje fetusa koji raste kiseonikom, nešto je potrebno za održavanje metabolizma trudnice, a deo je potreban kao priprema organizma za gubitak krvi do koga će doći tokom porođaja. Žene gube različite količine krvi tokom i nakon porođaja. Oko 5% žena u toku porođaja izgubi više od 1000 ml krvi, što je potencijalno oko 20% krvi u njenom telu. Gubitak od oko 1000 ml krvi nosi sa sobom gubitak od oko 500 mg gvožđa.
Većina žena ima u svom organizmu dovoljno rezervi gvožđa potrebnog tokom trudnoće, jer je tada dosta teško obezbediti dovoljne količine gvožđa samo putem ishrane. Dobra je vest da i u slučaju anemije majke fetus ima sposobnost da sebi obezbedi dovoljne količine gvožđa koje mu je neophodno za razvoj. Loša strana svega toga je da sve to iscrpljuje organizam majke koje će se verovatno nakon porođaja suočiti sa postpartalnom anemijom.
Svaka majka i žena znaju je da su porođaj i briga o novorođenčetu jako zahtevan posao. Sam porođaj veoma iscrpljuje ženu, ali ako je pri  tome prisutna i anemija, to će majci dodatno otežati novonastale obaveze. Takođe je dokazano da su nedostatak gvožđa i anemija nakon porođaja povezani sa češćom pojavom depresije i anksioznosti nakon porođaja. Ovo sve može stvoriti značajne poteškoće majci u brizi o rođenom detetu i uticati na emotivnu vezu majke i deteta. Ono što je važno da svaka žena zna i da sebi pomogne je da velika iscrpljenost nije normalna i da se pravilnim tretmanom može osećati mnogo bolje.
Postoje određeni uslovi koji mogu da povećaju rizik od pospartalne anemije, kao što su:
Nizak nivo gvožđa žene pre trudnoće. Ako započnete trudnoću sa premalo gvožđa u svom organizmu, teže ćete se nositi sa posledicama gubitka krvi tokom porođaja. Takođe, ovo može otežati obnavljanje depoa gvožđa nakon porođaja.
Prekomerna težina pre trudnoće. Prekomerna težina žene može da poveća gubljenje krvi i gvožđa tokom trudnoće i porođaja.
Blizanačke i višestruke trudnoće. Trudnoća sa dva ili više fetusa će natavno zahtevati veću količinu gvožđa.
Porodilja koja ne doji bebu. U slučaju da majka ne doji svoje novorođenče u periodu prvih 6 meseci njegovog života, verovatno će ponovo dobiti svoj mesečni ciklus tokom tog vremena. Ovo dodatno dovodi do gubitka gvožđa u organizmu, što povećava rizik od javljanja anemije.
Veći broj porođaja u kratkom vremenskom periodu. Nakon porođaja većina žena zbog gubitka krvi pati od anemije. Ako u periodu od godinu dana kada je nivo gvožđa u organizmu još uvek nizak dođe ponovo do trudnoće, postoji velika verovatnoća od pojave anemije u trudnoći.
Veoma je važno da u slučaju postojanja bilo kakvih simptoma anemije tokom trudnoće ili nakon porođaja, obavezno konsultujete svog lekara. On vam može odrediti terapiju suplementima gvožđa, u obliku tableta ili u vidu intravenskog davanja. Koristi od intravenskog davanja gvožđa je da se na taj način mnogo brže popunjavaju depoi i nivo gvožđa vraća na normalu.

primed5

Prirodni preparat Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa.

 

Anemija kod hemoterapije

anemija tokom hemoterapije

Anemija kao posledica hemoterapije nije nešto o čemu toliko često slušamo koliko, recimo, o gubitku kose, ali i ona je veoma česta i netretirana nuspojava hemoterapije.

Šta uzrokuje anemiju tokom tretmana hemoterapije?

Postoji nekoliko uzroka anemije tokom lečenja raka. Neki od njih su:

  • Lekovi  koji se koriste u  hemoterapiji

Hemoterapija napada ćelije koje se brzo dele, uključujući i ćelije koje su preteče crvenih krvnih zrnaca. Hemoterapija takođe može izazvati ranice u ustima , promene ukusa ili mučninu koja može smanjiti unos hranljivih materija potrebnih za izgradnju crvenih krvnih zrnaca.

  • Krvarenja

Gubitak krvi tokom operacije ili iskašljavanje krvi ( hemoptisis ) može izazvati anemiju.

  • Maligno oboljenje

Anemija se može javiti kod mnogih hroničnih bolesti, bilo zbog same bolesti ili zbog nutritivnih nedostataka koji proističu iz bolesti ili lečenja.

  • Bubrežna insuficijencija

Ovaj uzrok je češći kod starijih pacijenata i mogući rezultat dehidracije ili samog malignog oboljenja.

Dijagnoza

Vaš lekar će zahtevati kompletnu krvnu sliku pre i posle hemoterapije. To je ono što će mu pomoći da postavi dijagnozu anemije, ako je imate.

Simptomi

Simptomi anemije su:

  • Umor
  • Nedostatak energije
  • Vrtoglavica
  • Nedostatak daha
  • Glavobolje
  • Bledilo
  • Ubrzan rad srca ili preskakanje srca
  • Bol u grudima

Lečenje

U najvećem broju slučajeva, blaga anemija može da se reši jednostavnim menjanjem životnog stila i na taj način možete omogućiti i olakšati organizmu stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nedovoljno odmora, pića sa kofeinom ili alkohol u većim količinama, pogoršavaju simptome. U drugom slučaju, posebno ako je nivo Vaših crvenih krvnih ćelija nizak, ili imate simptome , vaš lekar može preporučiti terapiju .

Opcije za lečenje uključuju:

  • Transfuzije

Najbrži način da se poveća broj crvenih krvnih zrnaca je sa transfuzijom krvi. Neželjeni efekti mogu da uključuju groznicu i drhtavicu i mali rizik od reakcije na transfuziju krvi ili od infektivne bolesti, kao što je hepatitis .

  • Gvožđe (suplementi)

Oralni i intravenski dodaci gvožđa mogu se preporučiti. Najlakše je uzimati gvožđe oralno, ali to može da izazove stomačne bolove. Uobičajeni neželjeni efekti intravenske terapije gvožđem su crvenilo, metalni ukus, glavobolje ili bolovi u mišićima nekoliko dana posle tretmana. Povremeno , injekcije gvožđa mogu da izazovu alergijske reakcije koje mogu biti ozbiljne.

  • Lekovi za stimulisanje stvaranja crvenih krvnih zrnaca

Koriste se ponekad ( često zajedno sa intravenskom gvožđa ) da stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u vašem telu . Trenutno postoji dosta kontroverzi oko ovog tretmana, a vaš onkolog će Vam predočiti prednosti i moguće rizike ako ih preporučuje.

Suočavanje sa anemijom tokom hemoterapije

  • Obezbedite sebi  odgovarajuću količinu sna i odmora kada je to potrebno
  • Ustajte polako, pogotovo kada ste sedeli ili ležali duže vreme
  • Pijte dovoljno vode
  • Izbegavajte kofein, duvan, alkohol

Primed 13 Kordiceps predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita).

 

Prognoza hronične anemije

hronicna anemija kod dece

Prognoza zavisi od  osnovnog uzroka  anemije. Generalno, prognoza kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anemijom je dobra.

Smrtne posledice hronične anemije su izuzetno retke zbog adaptivnih sposobnosti kardiovaskularnog sistema.

Rast morbiditeta je takođe redak i obično se vezuje za primarnu bolest nego za anemiju. Kratak dah i umor su nepredvidivi , jer neka deca tolerišu izuzetno niske koncentracije hemoglobina, u rasponu od 4-5 g / dl, bez ikakvih problema, dok su druga deca simptomatska sa 2 puta višim vrednostima. Nema dokaza da takve niske koncentracije hemoglobina uzrokuju sistemske probleme, ali niske koncentracije mogu biti uznemirujuće za decu i porodicu.

Postoji izuzetano mali broj podataka o tome koji nivo hemoglobina je dovoljan za pacijenta sa hroničnom anemijom da održi normalan rast. Pacijenti sa b – talasemijom major imaju poremećaj rasta, ali zbunjujući faktor je preopterećenost organizma gvožđem i endokrinopatija koji onemogućavaju pravilno tumačenje odnosa između nivoa hemoglobina i rasta.

U slučaju prave eritrocitne ( RBC ) aplazije, anemija na kraju dostigne tačku na kojoj su  kompenzatorni mehanizmi neadekvatni, što može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili sinkope.

Anemija novorođenčeta

Beba na samom rođenju ima jako gustu krv, sa  povećanbebaom koncentracijom eritrocita koji su joj potrebni u uslovima sa manje kiseonika u majčinoj utrobi. Plod dobija kiseonik preko majčine krvi. Odjednom joj je na raspolaganju dovoljno kiseonika. Višak bebinih  eritrocita se razlaže u jetri, i pri tome se gvožđe ne eliminiše iz organizma nego se skladišti u jetri.
Višak gvožđa biva skladišteno u jetri za izgradnju novih eritrocita. Ovo gvožđe je itekako potrebno, jer sledi period smanjenog unošenja gvožđa putem hrane. U prvih šest meseci, jedina bebina hrana je mleko koje je siromašno gvožđem. Za stvaranje novih eritrocita se koristi gvožđe iz rezervi. Prilikom razlaganja u jetri, hemoglobin se metaboliše u žuti pigment bilirubin. On se iz orgenizma izbacuje putem stolice. U slučaju da bebina jetra nije u potpunosti zrela i ako je priliv bilirubina veliki, višak bilirubina oboji kožu u žuto. To je novorođenačka žutica. Ona je uglavnom bezopasna i prolazna pojava.

Fiziološka anemija
U prvim mesecima života , tačnije u drugom i trećem mesecu, javlja se anemija koja je normalna pojava. Nivo hemoglobina tada pada na 110 g/l. Ova anemija se javlja kao posledica smanjenja broja eritrocita i povećanja zapremine krvi nakon rođenja. Više je izražena kod nedonoščadi kod kojih nivo hemoglobina pada na 90-100 g/l već između treće i šeste nedelje života.
Različite patološke anemije kod novorođenčeta pogoršavaju fiziološku anemiju. Fiziološka anemija se pojačava pri nedostatku folne kiseline i vitamina E. Nezasićene masne kiseline i prevelika količina gvožđa u adaptiranim mlečnim formulama mogu da uzrokuju blage hemolitičke epizode i da tako pogoršaju fiziološku anemiju.
Gvožđe iz majčinog mleka se bolje iskorišćava nego ono iz adaptiranih formula, i njegova količina je u normalnim fiziološkim uslovima dovoljna za normalan rast i razvoj deteta. Primena preparata gvožđa dolazi u obzir kada su detetova skladišta ovog elementa nepopunjena, kod porođajnih krvarenja i povreda, ili zbog majčine anemije u trudnoći.
Kod nedonoščadi sa jako izraženom anemijom je ponekad potrebna transfuzija eritrocita, nakon koje se nastavlja terapija preparatima gvožđa, sve dok se rezerve ne popune.

Anemija kod starijih osoba

stariAnemiju kod starijih osoba ne treba prihvatiti samo kao posledicu starenja. Anemija se sreće kod 80 % starijih pacijenata. Najčešći uzrok anemije kod starijih osoba su hronična bolest i nedostatak gvožđa. Nedostatak vitamina B12, nedostatak folata, gastrointestinalna krvarenja, mijelodisplastični sindrom su još od nekih uzroka anemije kod starijih osoba. Serumski nivo feritina je najkorisniji test kojim se razlikuju anemija zbog nedostatka gvožđa i anemija kao posledica hronične bolesti. Takođe, anemija koja je nastala zbog nedostatka vitamina B12 se može potvrditi određivanjem metilmalonične kiseline u serumu. Ova anemija se može efikasno tretirati oralnim suplementima vitamina B12. Anemija zbog nedostatka folne kiseline se tretira sa 1 mg folne kiseline dnevno.
Anemija kod starijih ososba je česta i njena učestalost raste sa godinama života. Korišćenjem kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije za anemiju, (hemoglobin niži od 120 g/l kod žena i hemoglobin niži od 130 g/l kod muškaraca) dolazi se do podataka da se anemija javlja sa učestalošću od 8 do 44 %, sa najvećom prevalencom među muškarcima sa 85 i više godina života.
Povećana učestalost anemije sa starenjem dovela je do spekulacije da se niži nivo hemoglobina javlja kao normalna posledica starenja. Međutim, postoje najmanje dva razloga za posmatranje anemije kao bolesti kod starijih. Prvo, većina starijih ljudi održava normalan nivo crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina i hematokrita. Drugo, kod većine starijih pacijenata se sreće nivo hemoglobina manji od 12o g/l.
Klinička slika

Mnogi znaci i simptomi anemije kod starijih mogu biti podmukli i skriveni, a često pacijenti prilagode svoje aktivnosti fiziološkom stanju organizma i normalno funkcionišu uprkos anemiji. Tipični simptomi anemije, umor, slabost, dispneja, nisu specifični samo za anemiju i kod starijih pacijenata se često pripisuju starenju. Bledilo kože može pomoći kod dijagnoze anemije, ali se inače javlja kod starije populacije i kada nije prisutna anemija. Konjuktivalno bledilo je pouzdan znak anemije i treba da podstakne lekara da uradi analize krvi.

Pored konjuktivalnog bledila, još nekoliko znakova može da doprinese dijagnozi anemije. Često pacijenti imaju znake pogoršanja nekog poremećaja ili bolesti zbog postojanja anemije. To su pogoršanje srčane insuficijencije, gubitak memorije i koncentracije, pogoršanje vrtoglavice i nesvestice. Anemija se i ovde može lako prevideti ako je kliničar nema u vidu.
Kohortne studije su otkrile da su dva najčešća uzroka anemije kod starijih osoba hronična bolest i nedostatak gvožđa. Kod 15 do 20 % pacijenata sa anemijom njen uzrok se ne nalazi, međutim i u tom slučaju prognoza je dobra.

Primed 5 feromed je prirodni preparat koji efikasno nadoknađuje gvožđe u organizmu, popravlja krvnu sliku i pri tome nema neželjenih efekata.

Povećan broj eritrocita

Krvno zrncePolicitemija rubra vera (Polycythaaemia rubra vera), prava policitemija

Ova bolest se karakteriše izraženim crvenilom kože i vidljive sluzokože, uvećanjem slezine, znatno povećanim brojem eritrocita, povećanom koncentracijom hemoglobina, visokim hematokritom, povećanim brojem granulocita i naročito trombocita. Uzrok nije poznat. Iako ima sve odlike maligne bolesti, postoji i shvatanje da je ova bolest izazvana virusom.

U plazmi je smanjena količina eritropoetina, jer uvećana masa eritrocita inhibiše funkciju bubrežnih ćelija koje stvaraju eritropoetin (hormon koji podstiče proliferaciju eritrocitne loze). Znatno povećanje broja i mase eritrocita dovodi do povećanja viskoznosti (gustine) krvi.

Klinička slika

Simptomi koji se javljaju u sklopu ove bolesti jesu glavobolja, osećaj slabosti i malaksalosti, brzo zamaranje. Oboleli imaju zujanje u ušima i ponekad oslabljen sluh. Upadljiva je rumena boja lica.

Laboratorijske analize

U perifernoj krvi broj eritrocita se kreće između 6-10 miliona u mililitru krvi. Broj trombocita je uvek znatno povećan, često preko milion u mililitru. Broj leukocita je takođe značajno povećan. Saturacija arterijske krvi kiseonikom je uglavnom normalna.

Lečenje

U početku bolesti primenjuju se venepunkcije (ispuštanje)  500-2000ml krvi nedeljno, a kasnije 500ml svaka 2-3 meseca. Stanje hematokrita je merilo potrebe i efikasnosti venepunkcija. U terapiji mogu da se primene i radioaktivni fosfor i neki od citostatika.

Prognoza i tok bolesti

Bolest ima hroničan tok, sa trajanjem i preko 15 godina, a može preći i u akutnu mijeloblastnu leukemiju.

Ishrana dece sa anemijom usled nedostatka gvožđa

AnemijaIdealan izvor svih hranljivih materija, uključujući i gvožđe jeste majčino mleko. Iako ga ima malo ( 0,1-1,5mg/L), jako dobro se apsorbuje, tako da kad god je moguće glavna hrana za bebu treba da bude majčino mleko. Kravlje mleko takođe sadrži mali procenat gvožđa, a apsorpcija je veoma loša (10%). Proteinski agregati koji nastaju u nedovoljno termički obrađenom mleku mogu da oštete sluzokožu creva i dovedu do dodatnog gubitka gvožđa fecesom.

U slučaju da dojenje nije moguće, ishrana bebe treba da se bazira na primeni adaptiranih mlečnih formula bar do navršenih šest meseci, po mogućstvu do kraja prve godine.

Kada se u ishanu deteta uvede nemlečna ishrana, najbolji izvor gvožđa predstavlja meso. U mesu je gvožđe u takvom obliku da se najbolje apsorbuje, što je mnogo važnije od same koncentracije gvožđa. Minimalne razlike u sadržaju gvožđa između različitih vrsta mesa i iznutrica nisu značajne pa insistiranje na pojedinim vrstama nije opravdano (teleće, konjsko, džigerica). Detetu treba davati meso koje j e porodici dostupno!

Iako zeleno povrće (zelje, spanać, blitva) sdrži dosta gvožđa, apsorpcija je loša jer je ometaju fosfati, oksalati, polifenoli, a u žitaricama fitati koji sa gvožđem stvaraju nerasvorljive komplekse.

Gvožđe se bolje apsorbuje iz jaja nego iz biljaka!

Uz obrok sa mesom ne uzimati mleko, jogurt ili čaj!

Tanini iz čaja takođe loše utiču na apsorpciju gvožđa, kao i kalcijum, fosfati i karbonati iz mleka i mlečnih proizvoda.

U našoj sredini neophodna je prevencija anemije kod odojčadi:

– na prirodnoj ishrani od 6. meseca,

– na veštačkoj ishrani od 4. meseca.

Kod nedonoščadi, dece sa malom telesnom masom na rođenju, dece iz blizanačkih trudnoća, prevencija se sprovodi od navršenog 2. meseca života.

Nadoknada gvožđa sprovodi se 3-5 meseci (još 6-8 nedelja po normalizaciji vrednosti hemoglobina da bi se popunili depoi gvožđa u organizmu).