Anemija i sindrom prolećnog umora.

Simptomi prolećnog umora.
Iako posle zime dolazi proleće – omiljeni period godine većine nas, a sa njim lepše vreme, više sunca i sve veća ponuda svežeg, lokalnog voća i povrća, baš tokom meseca marta i aprila se ljudi često žale na umor i da su pospaniji nego inače.
Takođe, usled nedostatka koncentracije ljudi primećuju da su manje efikasni na poslu kojim se bave. Prisutan je nedostatak energije i raspoloženje koje nije na zavidnom nivou.
Ukoliko i vi sa dolaskom proleća, osećate neke od simptoma poput nedostatka energije, pospanosti, osećaja umora, slabije koncentracije, ne brinite, to su najčešći simptomi prolećnog umora.
Prolećni umor nije bolest, već predstavlja skup određenih psiho-fizičkih simptoma.
 
Zašto se javlja prolećni umor?
Nedostatak vitamina C
Usled jednolične i nedovoljno izbalansirane zimske ishrane, nedostatak vitamina C je najčešći uzrok nastanka prolećnog umora.
Zbog manjka vitamina C, korišćenje kiseonika u ćelijama i tkivima je redukovano, oslabljen je imunološki sistem i organizam je samim tim podložniji razvoju infekcija.
Tokom zimskih meseci, konzumiramo kalorijski “jaču” hranu koja se duže termički obrađuje, pa je iz toga razloga unos nutritivno korisnih sastojaka iz hrane znatno redukovan. Sveže voće i povrće je takođe manje zastupljeno u ishrani u zimskom periodu.
 
Nedostatak vitamina D
Zimi se mnogo manje krećemo nego inače i kraći je dan, a kako je vitamin D poznat i kao vitamin Sunca, veće su šanse da nam je nivo vitamina D snižen nakon zimskih meseci, posebno ako ga ne unosimo na adekvatnom nivou putem hrane ili suplemenata.
U zavisnosti od toga gde živite (geografski), kao i vašeg načina života, proizvodnja vitamina D može se smanjiti ili čak potpuno izostati tokom zimskih meseci.
Neki od simptoma nedostatka vitamina D su upravo umor, nedostatak energije, opadanje kose i dr.
 
Smanjena produkcija seratonina
Usled nedostatka sunceve energije, produkcija serotonina je smanjena zbog kracih dana tokom zime
Serotonin je poznat i kao “hormon sreće”. Kada je smanjena sinteza ovog neurotransmitera, onda postaje aktivniji drugi hormon koji se naziva melatonin.
Melatonin – glavni krivac koji izaziva osećaj pospanosti. Promenom vremena usled dolaska proleća, balans hormona serotonin/melatonin se menja i organizmu je potrebno vreme da se prilagodi promenama.
 
Nedostatak fizičke aktivnosti
Većina ljudi tokom zime ne praktikuje nikakvu fizičku aktivnost, šetnja je svedena na minimum, pa su usedelost i koji kilogram više tokom zimskih meseci česta pojava.
Zbog toga se osećamo tromo i/ili deprimirano, pogotovo ako više ne možemo da uđemo u naše omiljene komade odeće.
Vežbanjem, ne samo da se osećamo bolje i vitalnije već se povećava dotok kiseonika u ćelije a samim tim će telo biti odmornije i snažnije.
 
Česte promene vremena i visoke temperaturne razlike
Smatra se da na pojavu prolećnog umora, naročito kod metereopata i osetljivih osoba, utiče i nagla promena vremena i velike temperaturne razlike između dana i noći, na koju se organizam postepeno adaptira i teško prilagođava.
 
Anemija i prolećni umor
Osećaj pospanosti i pojava čestih promena raspoloženja se dovode u vezu i sa nedostatkom gvožđa u zimskoj ishrani.
 
Gvožđe se relativno teško apsorbuje pa ga je neophodno unositi u dovoljnim količinama, kroz raznovrsnu ishranu.
Dobri izvori gvožđa su:
crveno meso,
džigerica,
žitarice,
jaja,
integralni ili crni hleb,
lisnato zeleno povrće
Kupinovo vino, borovnice, kopriva, cvekla, spanać, kakao takođe utiču na povećanje nivoa gvožđa.
 
Kopriva je bogata nutrijentima poput gvožđe, bakra i vitamina C. Dodatno, sadrži i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz njegovih depoa.
Vitamin C pomaže apsorpciji gvožđa u organizmu, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo u tankom crevu, preporuka je da se uz obroke konzumiraju namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže i/ili limuna).
S druge strane, crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.
U hrani se gvožđe može javiti kao hemsko i nehemsko gvožđe.
Hemgvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, jetra), a nehemgvožđe predstavlja gvožđe koje se nalazi u namirnicama biljnog porekla (cvekla, spanać, blitva, kopriva).
 
PRIMED 5 je prirodni preparat na bazi meda i lista koprive koji podržava vitalnost organizma i normalnu cirkulaciju.
PRIMED 5 se može koristiti kod:
anemije izazvane nedostatkom gvožđa,
gastritisa.
Prirodni aktivni sastojci proizvoda ispoljavaju blagotvorno dejstvo na opšte zdravlje organizma, kao i kod anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa. Ne izaziva iritaciju sluzokože želuca i povoljno deluje na smirenje simptoma gastritisa.