Aneurizma aorte
Definiše se kao patološko proširenje (dilatacija) lumena aorte.
Uzroci
Aneurizma nastaje zbog slabljenja zida krvnog suda (aorte), najčešće u prisustvu predisponirajućih faktora (hipertenzija, ateroskleroza). U ¾ bolesnika zahvata abdominalnu aortu, i to najčešće ispod odvajanja renalnih arterija. Aneurizme torakalne (grudne) aorte javljaju se najčešće na njenom nishodnom (descendentnom) delu, mada se mogu javiti i na ushodnom delu aorte (ascendentnom) – Marfanov sindrom.
Progresivna dilatacija aneurizme nastaje zbog povećanog pritiska na njene zidove.
Dijagnoza
Aneurizme često mogu biti asimptomatske i otkrivaju se slučajno. Ub slučaju kompresije okolnih struktura mogu prouzrokovati bol u trbuhu, distalne embolizacije nogu, ili promuklost, otežano gutanje, otežano disanje.
U slučaju prskanja (rupture) aneurizme, javlja se veoma jak bol u odgovarajućoj regiji tela.
Mada se dijagnoza može postaviti ultrazvučno, aortografija, CT i magnetna rezonanca, predstavljaju metode izbora u dijagnostici aneurizme aorte.
Terapija
Kada je aneurizma asimptomatska i manja od 50mm ( u slučaju abdominalne aneurizme), odnosno 60mm (u slučaju torakalne aneurizme),, potrebno je redovno šestomesečno praćenje, uz korekciju predisponirajućih faktora, ako je to moguće.
U bolesnika u kojih postoje tegobe, i u kojih su aneurizme veće od navedenih dimenzija, ili kod koji aneurizma brzo raste (više od 5mm godišnje), potrebna je hirurška intervencija.
