Eritrociti (crvena krvna zrnca)

Crvena krvna zrnca (eritrociti) su najbrojnija vrsta ćelija u organizmu, čija je osnovna uloga transport gasova – kiseonika od pluća do tkiva i ugljen-dioksida u obrnutom smeru.

Eritrociti su ćelije oblika bikonkavnog sočiva. Prosečan dijametar im iznosi oko 7,8 μm a debljina 2,4 μm na periferiji, odnosno 1 μm ili manje u centralnom delu ćelije. Ovakav oblik im daje maksimalnu elastičnost i savitljivost, omogućavajući eritrocitima da prođu i kroz veoma uske kapilarne prostore bez rupture ćelijske membrane. Osim prilagodljivosti lumenu kapilara, ovakav oblik uslovljava i uvećanu površinu što dozvoljava efikasnu i brzu razmenu gasova.

Zreli eritrociti sadrže oko 70% vode, a preostalu količinu čini uglavnom respiratorni pigment hemoglobin. Ćelija se sastoji od membrane (lipoproteinske strukture) i citoplazme bez jedra i većine drugih ćelijskih organela. Ćelijska opna eritrocita je veoma dinamična struktura, važna za održavanje njegovog života. Ona osigurava oblik i plastičnost crvenih krvnih zrnaca i stabilnost njihove unutrašnje sredine.

Koncentracija hemoglobina se kreće od 140g/l (kod žena) do 160g/l krvi (kod muškaraca).

Broj crvenih krvnih ćelija u zdravih osoba zavisi od pola, starosti, nadmorske visine i brojnih drugih faktora. Prosečan broj eritrocita kod odraslog muškarca se kreće između 4,2 i 5,8×10¹²/l, a kod žena između 3,7 i 5,2×10¹²/l krvi. Procenat krvi koji čine eritrociti se naziva hematokrit i iznosi 40-45%.

U toku prvih nedelja embrionalnog života crvena krvna zrnca se proizvode u žumančanoj kesi. Kasnije ovu ulogu preuzimaju jetra, slezina i limfni čvorovi, a pri kraju fetalnog perioda i nakon rođenja eritrociti se stvaraju u crvenoj (hemopoetski aktivnoj) kosnoj srži procesom eritrocitopoeze.

Vremenom se kosna srž dugih kostiju postepeno zamenjuje sa masnim tkivom, tako da se nakon dvadesete godine ove ćelije proizvode samo u membranoznim kostima, kao što su kičmeni pršljenovi, rebra, grudna kost i karlične kosti.

Sirovine potrebne za neometanu proizvodnju eritrocita su: vitamin B12, folna kiselina, proteini, gvožđe, kosna srž, eritropoetin, očuvana sluznica želuca itd.

Osnovna uloga crvenih krvnih ćelija je transport kiseonika od pluća do tkiva (odnosno ćelija) i ugljen-dioksida u obrnutom smeru. Osim toga one sadrže enzim karboanhidrazu koji katalizuje (ubrzava) reakciju između ugljen-dioksida i vode. Hemoglobin u eritrocitima je izuzetan acido-bazni pufer, pa su eritrociti odgovorni i za najveći deo puferske moći krvi.