Normalan broj leukocita

Leukociti ili bela krvna zrnca su ćelije imunološkog sistema čija je osnovna uloga zaštita organizma od zaraznih bolesti i stranih materija. Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali delom i u timusu (grudna žlezda koja se nalazi ispod grudne kosti), limfnim žlezdama i čvorovima, i slezini.

Povišen broj belih krvnih zrnaca je često indikator bolesti. Kod zdravih, odraslih osoba on se kreće između 5 – 9 x 10⁹  po litru krvi, što otprilike čini 1% količine krvi.

Postoje tri glavne vrste leukocita:

• Granulociti koji čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Postoji tri vrste granulocita:
  • Neutrofili koji se bore protiv bakterija,
  • Eozinofili koji se bore protiv većih parazita i kontrolišu reakcije na alergije koje se javljaju udisanjem,
  • Bazofili koji oslobađaju histamin prilikom reakcija nastalih udisanjem.
• Limfociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Postoji tri vrste limfocita:
  • B limfociti nastaju u koštanoj srži (eng. Bone marrow – B-cells). B-ćelije stvaraju antitela koja uništavaju patogene činioce.
  • T limfociti nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu (eng. Thymus – T-cells). T-ćelije postoje kao:
    • Citotoksične T-ćelije,
    • Pomagačke T-ćelije, i
    • Supresorske T-ćelije.

U uništavanju ćelija inficiranih virusima i ćelija raka, direktno učestvuju samo citotoksične T-ćelije, dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju ulogu regulacije ponašanja ostalih ćelija u imunološkom sistemu. Npr. pomagačke ćelije tipa CD4+ regulišu odziv imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a.

• Ćelije ubice takođe nastaju u koštanoj srži (eng. Natural Killer Cells). Njihova uloga jeuništavanje ćelija inficiranih virusima i ćelija raka kao i kod citotoksičnih T-ćelija.
• Monociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Monociti ulaze u druga tkiva gde deluju kao “usisavači”, odnosno sposobni su da “pojedu” (fagocituju) ostatke izumrlih ćelija u organizmu.